Profesionalci iz ministarstva finansija

Sada već bivši, ali samo želim da se osvrnem na dva podatka o ljudima koju su radili sa donedavnim ministrom finansija Krstićem iz članka koji se pojavio na B92.

Kratko o ostavci ministra Krstića

Ministar finansija Lazar Krstić danas je podneo ostavku na tu funkciju.

Razlog je neslaganje sa premijerom Vučićem oko mera reformi, konkretno smanjenja penzija i plata, poskupljenja struje i otpuštanja 160 000 radnika viška iz javnog sektora.

Međutim, Krstić neće potpuno "otići" iz Vlade. On će učestvovati u rebalansu budžeta (hoho, već?) i verovatno će ostati kao savetnik. Dakle, nije otišao, samo je promenio naziv funkcije.

Tu nastaje problem, jer ako je Krstić otišao jer se ne slaže sa politikom AV, on će ipak ostati da ga savetuje - oko te iste politike sa kojom se ne slaže.

Samo ovo je dovoljno da se vidi da je u pitanju obična farsa, predstava i marketinški cirkus da se smiri narastujeće nezadovoljstvo. Vučić je ponovo ispao zaštitnik radnika i penzionera, sačuvao ih od zlog Krstića koji je hteo da im zavuče ruku u džep. Ipak, smanjenje penzija i povećanje cene struje bi premijer verovatno podržao, međutim, nije spreman da se odrekne partijskog viška koji glasa za njega u strahu za svoj državni posao.

Premijer nije propustio ni da spomene (ponovo) kako je prethodna vlast (ona iz 2005.), i njihov zakon o radu, kriv za stanje u privredi. Dokle će premijer optuživati prethodne vlade za sve što ne valja, ostaje da vidimo.

A u međuvremenu, Vlada je usvojila nacrt novog Zakona o radu, bez javne rasprave. Niko ne zna šta piše u njemu, osim njih. Vulin je ponosan na taj zakon, kaže. Neki sindikati protestuju, ali intenzitet nije ni blizu onog od pre izbora, kada je Radulović pokušao da progura sličan zakon. Uskoro će biti poslat u Skupštinu na glasanje i izglasaće ga vladajuća većina. Ostali poslanici i ne moraju da znaju ništa pre toga.

Mi ostali ne moramo da znamo ništa ni tada. Naše je samo da se složimo sa Velikim Vođom mekog srca.

Kad je teško, ti na Južni tok navali

Dugo ste čekali, počnite. Pa stanite, ne moramo baš tako brzo. Znači, skroz obustavi, otišle kamere, ne mora više ništa da se radi.

Ovako je otprilike tekla gradnja Južnog toka kroz Srbiju. Predsednik je svečano otvorio radove, zavarili nekoliko puta, malo ruski, pa malo srpski majstor. Taj novembarski dan je označio početak velikog projekta vrednog 1,7 milijardi evra, potpisano je čak  tri ugovora, dirljive reči su pale i zatitrale su suze u nekim očima. Konačno se Putin autovao kao (topli) brat srpskog naroda i predsednik svima poželeo sreću "na mnogaja ljeta".

A onda je sve stalo, var se ohladio, radnici i zvaničnici se pokupili odmah posle kamera, ostao samo čuvar da odgovara na pitanja i češkanja glave zbunjenih prolaznika. Stanje je dodatno pogoršala Bugarska kada je objavila da prestaje sa gradnjom njihovog dela Južnog toka, istina pod pritiskom EU.

Juče je u Moskvi potpisan još jedan ugovor, četvrti, ako ja dobro brojim, ne računajući neke tamo sporazume od pre. Ponovo se probudila nada da ćemo imati još jednu veliku investiciju, nešto veću od prethodno najavljivane, sada vrednu 2,1 milijardu evra. Rok izgradnje - do kraja 2016. Taman da završimo onu famoznu kulu u Beogradu na vodi, pa da se tamo proslavi što ćemo imati neke cevi ukopane u zemlju od jedne do druge granice, koje ne služe ničemu. A onda ćemo čekati da EU reši svoje sporove sa Rusijom, pa da se neko spoji na te cevi, sa obe strane. Ako to propadne, uvek možemo da ih pretvorimo u tranzit za azilante, prođu kroz zemlju, a da ih niko ne vidi, i mirna Bačka. Ili kao odvod za kišnicu! Mogućnosti su neograničene.

Ali i ako se ne završi to tada, pa nije kraj sveta. Kad ponovo najave poskupljenje struje i telefona, novo povećanje poreza, nove teške reforme... pa potpisaćemo još neki ugovor, nije problem. Peti, pa i šesti ako treba. Biće ti ugovori još vredniji, 3 ili 4 milijarde, nema smisla da sitničarimo u milionima, taman da zaboravimo sve ostalo.

E sad, ako su ugovori kojima je trebala da počne gradnja potpisani još u novembru prošle godine, nije mi baš najjasnije šta se čekalo do sada? Molim da oprostite mojoj neukosti, ali stvarno mi nije jasno. Ali valjda Alek zna najbolje. On je lično putovao u Moskvu sada, iako je Bajatović oba četiri puta potpisivao ugovore.

         Dugo ste čekali, počnite. Ponovo. Do sledećeg puta.

Strani investitor se po sajtu poznaje

    Ne mogu da budem potpuno siguran, ali mi se čini da vlast pokušava da ovu zemlju pretvori u neki raj za pranje sumnjivog novca. To je jedno od objašnjenja za iznenadno pojavljivanje svakakvih sumnjivih kompanija koje obećavaju milijarde i milijarde, a da malo ko o njima zna nešto. S obzirom da nemam načina da saznam više informacija o kompanijama u nastavku teksta, odvažiću se da o njima sudim na osnovu onoga što je dostupno - njihovim zvaničnim web stranicama. Nije najpouzdaniji metod, ali u informacionom dobu ozbiljne kompanije ne dopuštaju sebi da imaju bilo kakve sajtove, jer je to most između njih i ostatka sveta, koji ako se neozbiljno shvati može doneti štetu.

Setimo se samo kompanije Securum Equity Partners International koja je planirala da napravi najveći solarnu farmu na svetu kod nas. Projekat je najavljivan kao najveća investicija u to vreme, pomoću koje ćemo postati vodeća sila u alternativnim izvorima energije. Međutim, OneGiga projekat je propao u avgustu 2013. godine, kada je SEPI najavio da se povlači i tražio 160miliona evra odštete zato što država navodno nije obezbedila adekvatno zemljište za postavljanje solarnih panela. Još tada se podiglo pitanje o pravim namerama tog dogovora i porekla kompanije, između ostalog i zbog njihovog sajta koji nije sadržao praktično nikakve informacije o poslovanju ili o bilo čemu drugom. Sve što smo dobili su bila obećanja vlasti o ulaganju od 3 milijarde (da, poslednjih par godina baratamo samo milijardama evra), a onda smo umesto solarne elektrane dobili tužbu. Doduše, njihov sajt izgleda najbolje u odnosu na ono što sledi.

Eto, kad smo već tu, šta je bilo sa tom tužbom? Jesmo li dogovorili vansudsko poravnanje? Ili je sve samo bio blef da se izvuku milioni evra od države? Osim najave tužbe, ne sećam se nikakvih vesti o ovome.

Dalje, tu je svima dobro poznat slučaj "Beograd na vodi". Vlast nam obećava investicije od više milijardi dolara, čitav jedan megalomanski kompleks na obali, čiji će zaštitni znak biti kula od preko 200 metara, pa čak i operu. Problem je što mi ne znamo koje su Alabarove namere, jer želja da se gradi ogromni tržni centar u zemlji gde ljudi preračunavaju koliko para im ostaje kada kupe toalet papir je u najmanju ruku sumnjiva. Takođe ne znamo ni sa kakvom to kompanijom treba da uđemo u partnerstvo, s obzirom da je Eagle Hills osnovana pre samo par meseci, isključivo za ovaj projekat. Koliko je kompanija ozbiljna možemo delimično videti i po njihovom sajtu koji je samo jedna velika slika sa generičkim logotipom i generičkim tekstom koji treba da nas ubedi koliko su oni u stvari ozbiljni.

Treći primer je izvesna ruska kompanija United Group, kojoj treba da prodamoŽelezaru Smederevo za 1 dolar. Tu istu železaru je država otkupila od US Steel-a takođe za 1 dolar. Dok se oni tako dobacuju likom Džordža Vašingtona i kompanijom u problemima, pogled na sajt United Group-a ne uliva nimalo poverenja jer izgleda kao da je postavljen na brzinu zbog generičkog lorem ipsum teksta, koji jedino služi kao placeholder u fazi razvoja nekog sajta i trebalo bi da se zameni pravim sadržajem jednom kada sajt bude online. Međutim, ovaj sajt osim početne stranice prepune ovog teksta nema više ništa. Silni linkovi u gornjem i desnom meniju ne vode nikuda. Osim teksta koji nam kaže da "koristimo njihovo vreme da uštedimo naš novac" nema ničega.

Da li su to kompanije koje planiraju ozbiljno poslovanje, a ne mogu izdvojiti ni par stotina evra za solidan sajt kojim će se predstaviti običnim ljudima? Ili im to nije ni bitno, jer su se povezali sa vrhom vlasti i žele da okrenu, možda čak legalizuju, milione?

Šta će biti sa Eagle Hills i United Group, ostaje da vidimo. Da li ćemo proći kao sa SEPI ili će ipak poslovati bolje i ispuniti obećanja su pitanja na koje nas odgovor čeka u možda ne tako dalekoj budućnosti.

A vi pamtite, pa se setite ovoga ako stvarno nikne ta kula od 200m (a neće), ili Železara počne pozitivno da posluje (a neće), pa me podsetite i recite da nisam bio u pravu.

P.S. Ako imate još neki primer za kompanije koje su sumnjive zbog loših sajtova, ostavite komentar.

Stand-up Vlada

U internet komunikaciji postoji nešto što se zove Poov zakon. Taj zakon kaže da je nemoguće napraviti parodiju ekstremizma ili fundamentalizma koja neće biti shvaćena kao pravi ekstremizam tj. fundamentalizam, osim ako nedvosmisleno ne naglasite da se radi o humoru. Ukratko, ako kažete nešto sarkastično, bez naglašavanja da je u pitanju šala, taj komentar može biti shvaćen ozbiljno. Poov zakon je formulisan nakon debata sa verskim fundamentalistima na internetu, ali ne mora da se odnosi samo na religiju. U neposrednoj komunikaciji licem u lice, sarkazam se lako primećuje preko govora tela. Klimanje glavom, grimasa na licu, osmeh, evolucija nas je naučila da pročitamo sijaset pokreta sagovornika. Međutim, na internetu, gde osim reči najčešće nemamo takav pomoćni "rečnik" za tumačenje, stvari nisu tako jednostavne.

Ipak, na internetu smo već navikli da očekujemo trolove i da ih u većini slučajeva prepoznamo, ali šta kada pročitate izjavu nekog političara ili zvaničnika u drugim depersonalizovanim medijima kao što su novine ili internet portali koji prenose vesti, a ta izjava je toliko besmislena i kontradiktorna da ostanete u čudu da li je neko sve to ozbiljno mislio ili je sve samo neslana šala? Nemate mogućnost da ga pogledate u lice, a u člancima i tekstovima niko ne stavlja smajlije ili piše na kraju "ma samo se zezamo". Naravno, pretpostavite da su mislili ozbiljno, ali sama izjava i predmet članka su toliko neverovatni da i dalje ne znate šta je istina. Ionako tanka granica između parodije i iskrene izjave bledi i više ne znate da li je u pitanju prava vest ili je neko ponovo pokupio informacije sa Njuza.

Tako je samo u prethodnih nekoliko dana bilo par neverovatnih izjava za koje vam treba ozbiljno mentalno naprezanje da bi odgonetnuli da li je proizvođač tih reči samo dobar komičar ili labilna osoba koja je izgubila dodir sa realnošću.

Tako nam je predsednik države lično pre neki dan poručio da se "ne treba držati zakona kao pijan plota". Hvala predsedniče na iskrenosti, ali mi zaista nismo sigurni da li ste Vi ozbiljni ili ste samo udisali neka isparenja tamo po Obrenovcu. Kako mi da shvatimo to što nam predsednik države poručuje da zakon može a i ne mora da se poštuje, kako kad? Da li mogu ja, ako me zaustavi saobraćajna policija, a prekoračio sam brzinu, na primer, da kažem "hej ljudi, pa ne moramo se držati zakona baš uvek, ionako nema nikoga na putu"? Ili to samo važi za nelegalnu gradnju vikendica i ugrađivanje sponzora i prijatelja u poslove u Ubu i Svilajncu koji će se platiti iz državne kase?

Kako mi da shvatimo i to što nam je Vaš doskorašnji partijski drug, a naš sadašnji premijer, rekao da ako neko ima 3 milijarde, možemo zaobići sve zakone i uraditi ono što on hoće? Da li je to direktno opravdanje korupcije, da onaj koji dovoljno plati dobija poseban tretman ili je on samo stand-up komičar koji testira našu sposobnost da prepoznamo njegov humor?

Njima dvojici se pridružuje i Kori Udovički, kao dostojna konkurencija u neverovatnim izjavama. Tako je danas rekla kako se za novi Zakon o radu odlučilo kroz izbore, a ne kroz uobičajeni postupak. Ništa Skupština, ništa javna rasprava, procedura, valjda su ovi iz SNS-a nosili predlog tog zakona pod miškom u predizbornoj kampanji i svi su znali šta u njemu piše, pa je tako pola od polovine glasalo za njega. A ne, čekajte, umalo da zaboravim, pa SNS nam je na izborima rekao da glasamo ZA ili PROTIV tog zakona, a oni su bili na strani PROTIV. Pored toga, mi još ne znamo šta tačno piše tamo.

Ministar inostranih poslova Dačić nastavlja ovu predstavu apsurda izjavama da mu ništa nije čudno što nas strane službe prisluškuju. On je toliko "protiv te prakse", da će sačekati sa reakcijom ili nedobog protestom neko vreme, otprilike zauvek.

Da ne spominjem ministra Krstića kome treba dati Nobelovu nagradu za ekonomiju ukoliko Vučićeve, pardon Krstićeve, ideje koje se protive svakoj logici i ekonomskom principu o prikupljanju poreza i smanjenju sive zone uspeju. Da podsetim, gosn Krstić želi da povećanjem poreza pospeši njihovo prikupljanje, jer problem leži u tome što ga ljudi ne plaćaju. Da predstavim to plastično: zamislite da imate mnogo ljudi koji nemaju novca da plate hleb, pa su prinuđeni da ga ukradu. Laza bi taj problem rešio tako što bi povećao cenu hleba i stavio čuvare sa palicama koji  imaju zadatak da biju ako se ne plati nova cena. I verovao bi kako će ljudi biti zadovoljni i da neće prestati da jedu hleb ili da ga neće nabavljati od drugog. Kad bolje razmislim, verovatno će uspeti da smanji sivu zonu jer će sve iz nje oterati u poslovanje na crno.

Za kraj sam ostavio najapsurdniju od svih apsurdnih vesti u poslednje vreme, odluku Udruženja osiguravača Srbije da povećaju iznos obaveznog osiguranja od autoodgovornosti za tričavih 45%. Oni su, između uvođenja naknade od 5% za zdravstveno osiguranje i podizanje limita za isplatu šteta, kao razlog za povećanje stavili i „značajan uticaj primene bonus-malus sistema“. Po tom sistemu, vozači koji su prouzrokovali nesreću u prošloj godini prouzrokovali nesreću i štetu plaćaju veću premiju osiguranja, dok oni koji nisu plaćaju manje. Osiguravajuće kuće imaju problem sa ovim jer:

"skoro svi vozači poštuju zakon i ne prave sudare". 

OK... ne kapiram baš kako to loše utiče na njih. Pored toga dalje dodaju: 

"Zašto bismo mi trpeli manje prihode zbog toga što oni ne prave prekršaje?"

Zaista, zašto biste vi trpeli manje prihode zbog savesnih vozača? Ali čekaj malo, to nema smisla. Ako ima više savesnih vozača i manje nesreća, to znači da su vam i rashodi manji, jer pokrivate manje troškova, zar ne? Međutim, pitanja da li su oni ozbiljni ili nas zajebavaju se samo nagomilavaju posle izjava kao što je:

"2004. godine u Srbiji u velikom broju vozili jugići, što znači da su i odštete bile male, a sada se voze bolji automobili pa su i odštete veće, čak i ako se ne povećava broj nesreća."

Ovo, naravno, i dalje nema apsolutno nikakvog smisla. Uzevši u obzir sve ove besmislene razloge, kako je uopšte moguće da je NBS odobrila povećanje premije? Da li i jedni i drugi pripadaju istoj cirkuskoj grupi, pa se razumeju međusobno?

Izgleda da Poov zakon kod nas ne važi samo za verske fundamentaliste i internet, kod nas se on odnosi i na izjave političara, koji očigledno više nisu sigurni da li je ovo stvarni svet ili je crna komedija u kojoj možeš reći bilo šta, a da to ne izazove značajniju reakciju publike.

Ali, TIŠINA TAMO I SLAVITE BEOGRAD!