Stand-up Vlada

U internet komunikaciji postoji nešto što se zove Poov zakon. Taj zakon kaže da je nemoguće napraviti parodiju ekstremizma ili fundamentalizma koja neće biti shvaćena kao pravi ekstremizam tj. fundamentalizam, osim ako nedvosmisleno ne naglasite da se radi o humoru. Ukratko, ako kažete nešto sarkastično, bez naglašavanja da je u pitanju šala, taj komentar može biti shvaćen ozbiljno. Poov zakon je formulisan nakon debata sa verskim fundamentalistima na internetu, ali ne mora da se odnosi samo na religiju. U neposrednoj komunikaciji licem u lice, sarkazam se lako primećuje preko govora tela. Klimanje glavom, grimasa na licu, osmeh, evolucija nas je naučila da pročitamo sijaset pokreta sagovornika. Međutim, na internetu, gde osim reči najčešće nemamo takav pomoćni "rečnik" za tumačenje, stvari nisu tako jednostavne.

Ipak, na internetu smo već navikli da očekujemo trolove i da ih u većini slučajeva prepoznamo, ali šta kada pročitate izjavu nekog političara ili zvaničnika u drugim depersonalizovanim medijima kao što su novine ili internet portali koji prenose vesti, a ta izjava je toliko besmislena i kontradiktorna da ostanete u čudu da li je neko sve to ozbiljno mislio ili je sve samo neslana šala? Nemate mogućnost da ga pogledate u lice, a u člancima i tekstovima niko ne stavlja smajlije ili piše na kraju "ma samo se zezamo". Naravno, pretpostavite da su mislili ozbiljno, ali sama izjava i predmet članka su toliko neverovatni da i dalje ne znate šta je istina. Ionako tanka granica između parodije i iskrene izjave bledi i više ne znate da li je u pitanju prava vest ili je neko ponovo pokupio informacije sa Njuza.

Tako je samo u prethodnih nekoliko dana bilo par neverovatnih izjava za koje vam treba ozbiljno mentalno naprezanje da bi odgonetnuli da li je proizvođač tih reči samo dobar komičar ili labilna osoba koja je izgubila dodir sa realnošću.

Tako nam je predsednik države lično pre neki dan poručio da se "ne treba držati zakona kao pijan plota". Hvala predsedniče na iskrenosti, ali mi zaista nismo sigurni da li ste Vi ozbiljni ili ste samo udisali neka isparenja tamo po Obrenovcu. Kako mi da shvatimo to što nam predsednik države poručuje da zakon može a i ne mora da se poštuje, kako kad? Da li mogu ja, ako me zaustavi saobraćajna policija, a prekoračio sam brzinu, na primer, da kažem "hej ljudi, pa ne moramo se držati zakona baš uvek, ionako nema nikoga na putu"? Ili to samo važi za nelegalnu gradnju vikendica i ugrađivanje sponzora i prijatelja u poslove u Ubu i Svilajncu koji će se platiti iz državne kase?

Kako mi da shvatimo i to što nam je Vaš doskorašnji partijski drug, a naš sadašnji premijer, rekao da ako neko ima 3 milijarde, možemo zaobići sve zakone i uraditi ono što on hoće? Da li je to direktno opravdanje korupcije, da onaj koji dovoljno plati dobija poseban tretman ili je on samo stand-up komičar koji testira našu sposobnost da prepoznamo njegov humor?

Njima dvojici se pridružuje i Kori Udovički, kao dostojna konkurencija u neverovatnim izjavama. Tako je danas rekla kako se za novi Zakon o radu odlučilo kroz izbore, a ne kroz uobičajeni postupak. Ništa Skupština, ništa javna rasprava, procedura, valjda su ovi iz SNS-a nosili predlog tog zakona pod miškom u predizbornoj kampanji i svi su znali šta u njemu piše, pa je tako pola od polovine glasalo za njega. A ne, čekajte, umalo da zaboravim, pa SNS nam je na izborima rekao da glasamo ZA ili PROTIV tog zakona, a oni su bili na strani PROTIV. Pored toga, mi još ne znamo šta tačno piše tamo.

Ministar inostranih poslova Dačić nastavlja ovu predstavu apsurda izjavama da mu ništa nije čudno što nas strane službe prisluškuju. On je toliko "protiv te prakse", da će sačekati sa reakcijom ili nedobog protestom neko vreme, otprilike zauvek.

Da ne spominjem ministra Krstića kome treba dati Nobelovu nagradu za ekonomiju ukoliko Vučićeve, pardon Krstićeve, ideje koje se protive svakoj logici i ekonomskom principu o prikupljanju poreza i smanjenju sive zone uspeju. Da podsetim, gosn Krstić želi da povećanjem poreza pospeši njihovo prikupljanje, jer problem leži u tome što ga ljudi ne plaćaju. Da predstavim to plastično: zamislite da imate mnogo ljudi koji nemaju novca da plate hleb, pa su prinuđeni da ga ukradu. Laza bi taj problem rešio tako što bi povećao cenu hleba i stavio čuvare sa palicama koji  imaju zadatak da biju ako se ne plati nova cena. I verovao bi kako će ljudi biti zadovoljni i da neće prestati da jedu hleb ili da ga neće nabavljati od drugog. Kad bolje razmislim, verovatno će uspeti da smanji sivu zonu jer će sve iz nje oterati u poslovanje na crno.

Za kraj sam ostavio najapsurdniju od svih apsurdnih vesti u poslednje vreme, odluku Udruženja osiguravača Srbije da povećaju iznos obaveznog osiguranja od autoodgovornosti za tričavih 45%. Oni su, između uvođenja naknade od 5% za zdravstveno osiguranje i podizanje limita za isplatu šteta, kao razlog za povećanje stavili i „značajan uticaj primene bonus-malus sistema“. Po tom sistemu, vozači koji su prouzrokovali nesreću u prošloj godini prouzrokovali nesreću i štetu plaćaju veću premiju osiguranja, dok oni koji nisu plaćaju manje. Osiguravajuće kuće imaju problem sa ovim jer:

"skoro svi vozači poštuju zakon i ne prave sudare". 

OK... ne kapiram baš kako to loše utiče na njih. Pored toga dalje dodaju: 

"Zašto bismo mi trpeli manje prihode zbog toga što oni ne prave prekršaje?"

Zaista, zašto biste vi trpeli manje prihode zbog savesnih vozača? Ali čekaj malo, to nema smisla. Ako ima više savesnih vozača i manje nesreća, to znači da su vam i rashodi manji, jer pokrivate manje troškova, zar ne? Međutim, pitanja da li su oni ozbiljni ili nas zajebavaju se samo nagomilavaju posle izjava kao što je:

"2004. godine u Srbiji u velikom broju vozili jugići, što znači da su i odštete bile male, a sada se voze bolji automobili pa su i odštete veće, čak i ako se ne povećava broj nesreća."

Ovo, naravno, i dalje nema apsolutno nikakvog smisla. Uzevši u obzir sve ove besmislene razloge, kako je uopšte moguće da je NBS odobrila povećanje premije? Da li i jedni i drugi pripadaju istoj cirkuskoj grupi, pa se razumeju međusobno?

Izgleda da Poov zakon kod nas ne važi samo za verske fundamentaliste i internet, kod nas se on odnosi i na izjave političara, koji očigledno više nisu sigurni da li je ovo stvarni svet ili je crna komedija u kojoj možeš reći bilo šta, a da to ne izazove značajniju reakciju publike.

Ali, TIŠINA TAMO I SLAVITE BEOGRAD!