Odmah da razjasnimo, ne živim u Beogradu i nemam nikog tamo osim par prijatelja i poznanika. Udaljen sam više od 250km i većina stvari koje se tamo dešavaju me ne dotiče direktno, niti ima nekog uticaja na uzbudljive događaje ovamo južnije (ako u uzbudljivo računate svakakve nebuloze kojima svakodnevno svedoče Nišlije, Vranjanci, Leskovčani i ostali). Međutim povremeno saznam za ponešto što mi razvali takvu mentalnu šamarčinu da ne mogu da se opasuljim ceo dan od neverice. A tiče me se, jer je Beograd glavni grad ove zemlje, i ako se tamo dešavaju svakojake gluposti, šta možemo da očekujemo od drugih gradova i odakle da očekujemo nešto pozitivno ako ne od najvećeg? Ovog puta, u neverici se kiseli kazna za Filipa Vukšu, mladića koji je sa grupicom prijatelja ofarbao dva stajališta gradskog prevoza i tako valjda nepovratno uništio izanđali retro-truležni stil beogradskih stanica, prepoznatljivi znak brige koju gradski Sekretarijat za saobraćaj poklanja javnom prevozu u gradu.
