Čini
se da postoji nekoliko stvari koje srBske sajber-patriote vole više od svoje
zemlje: da ukazuju na njene navodne protivnike, uperuju prstom, pozivaju na
njihovo uklanjanje i iznad svega prave spiskove istih. Jer, ko će da zapamti silna
imena, ima ih toliko da se više ne mogu nabrojati na prstima ruku, pa pamćenje već
postaje problem. A zemlja se jednostavno ne može voleti istom snagom i na isti
način, ako su ti izdajnici još uvek ovde.
Naši
(ili bolje - Njihovi) su već verzirani u pravljenju takvih spiskova. Kao što
ljudi rutinski pišu spiskove namirnica koje im trebaju iz marketa, oni svako
malo pa izbace poneku listu neprijatelja srpstva, pa se to provuče malo po
medijima, pa niko od nadležnih ne reaguje na adekvatan način, pa sve ubrzo
padne u zaborav, a Njihovi nastave da postoje bez posledica. Tako su i nedavno
objavili spisak "srbomrzaca", ljudi koji svojim radom, izgledom i
samim postojanjem ne spadaju u zacrtani plan Njihovih i kriterijume usvojene u
somnabulnom delirijumu bolesnog nacionalizma. Lista od 30 imena javnih ličnosti
je jednog dana osvanula na njihovom sajtu i još uvek je tamo, a u njoj se mogu
pronaći glumci, reditelji, pisci, pevači, političari, novinari... Ko god da je
rekao nešto što se ne uklapa u njihovu viziju srpskog naroda kao nebeskog ili
kritikovao nekog od njihovih uzora mogao je računati da će se naći na ovom
spisku. NUNS je reagovao, kao i još nekoliko udruženja, ali su vlasti ostale
neme predugo i svojim ćutanjem samo šalju signale da žigosanje "nepodobnih"
može da se nastavi nesmetano.
Cilj je
očigledno da se fanovi Njihovih upoznaju sa iluzijama i poremećajima koje imaju
sastavljači spiska, a ljudi koji su na njemu zaplaše. A s obzirom da u svakom
društvu možete pronaći nekog ko će to shvatiti previše ozbiljno, uz dodatak
mlakog ili nikakvog odgovora nadležnih, ovakvi spiskovi su opasni i morali bi
se ozbiljno shvatiti.
Osokoljeni
neaktivnošću sudskog i policijskog sistema, potpomognuti društveno-ekonomskom
krizom koja je uvek plodno tlo za njihov nastanak, fašisti i verotardi™
ovih dana niču kao pečurke posle kiše. Tako je i svojih pet minuta pod
reflektorima na ekstremističkoj pozornici imao i Radomir Počuča, nekadašnji
voditelj televizije Pink i doskorašnji PR Protiv Terorističke Jedinice. Za
razliku od Njihovih, koji su se okomili na više ljudi rasutih na sve strane, on
se fokusirao na jedno udruženje - Žene u crnom. Samoproklamovani poštovalac i
branitelj žena, nejači i srpske grude, Počuča je u svom Fejsbuk statusu pozvao
"gospodu huligane" da se ne tuku međusobno, nego da "podele po
pički" grupi žena koje su 26. marta na Trgu Republike obeležile 15
godišnjicu zločina nad albanskim civilima. Eto, valjda "vuku" izgleda
neustrašivo, mačo i muški biti agresivan prema ženama za koje i ne znaš šta
rade, ali ti se čini je tu nešto sumnjivo, čim preispituju akcije nekog
pripadnika svog naroda. Mogu samo da pretpostavim koliko je dotični bio upućen
u akciju i celokupni rad Žena u crnom, a to je da nije uopšte. Ili je upućen,
ali poriče da se ikada bilo kakav zločin desio, da su se ipak čestiti srpski
ratnici branili od krvoločnih civila, koji su posle sami uskakali u hladnjače i
grobnice, da bi dodatno napakostili srpskom narodu.
To
nije bila ni prva ni poslednje njegova objava na Fejsbuku. Mnogo pre toga je
imao razne ispade, ali još gore, imao je i podršku u komentarima. Pre nego što
je zaključao profil, Sanja Krstić je uspela da skupi neke od tih izjava i
objavi u tekstu na Peščaniku, a kako to izgleda, pogledajte ovde.
Kao neko kopile spiskova Njihovih i Počučinih izjava, počeli su da se pojavljuju i
ovaki postovi. Za pravljenje lista nepodobnih dakle više nije bitno da budete
javna ličnost, sada su dobrodošli svi koji izjavljuju nešto što se ne slaže sa
stavovima onih pravih, jedinih Srba.
Počuča nažalost i dalje uživa veliku podršku. Osim velikog broja ljudi koji su ga pratili na
Fejsbuku, podržali su ga i policijski sindikati[1][2], govoreći kako mu se sudi
"preko kolena", da nije stvarno pozivao na nasilje, da smo pogrešno
protumačili, da... LEAVE RADOMIR ALONE!!! Bez obzira što je kao PR državne jedinice
imao obavezu da vodi računa o tome šta govori, valjda mu je ta pozicija dala "hrabrost"
za sve izlive mržnje i pozive na nasilje, a da niko od njegovih nadređenih nije
reagovao. I to meni deluje zastrašujuće, kako u slučaju Naših, tako i u
Počučinom slučaju. Sa jedne strane postoji deo populacije sa kojim živim u
istoj zemlji, koji podržava nasilje nad onima koji su se usudili da misle drugačije,
koji je spreman da skoči i prebije, čak ubije, nekog za koga su mu rekli da
preti njegovoj imaginarnoj predstavi o narodima i pripadnosti, a da prethodno čak
nije saznao šta taj stvarno misli i radi (na primer, Žene u crnom, antimilitaristički pokret koji traži odgovornost SVIH koji su činili zločine i pravdu za SVE
žrtve, bez obzira na nacionalnost). Istovremeno, tom delu populacije su heroji Legija, Jovanović, Mladić,
na čije zločine su spremni da zažmure, samo zato što su rođeni na približnoj geografskoj lokaciji. Sa druge strane, postoji država koja ne može ili ne želi da reaguje,
čiji organi idu čak do toga da
opravdavaju pozive na linč, dok im je zatvaranje očiju već postala svakodnevna
rutina. Ako vas sve ovo sa spiskovima i podrškom Počuči i sličnima ne zabrinjava,
ili niste dovoljno razmišljali o svemu ili ste jedan od onih koji podržavaju
sve to i nemate čime da razmišljate.
Radomir
Počuča i Ivan Ivanović, vođa Njihovih, su uhapšeni juče i određen im je pritvor. Čini mi se više zbog
pritiska javnosti, nego zbog poštovanja zakona. To je moralo biti urađeno mnogo
ranije, ali bolje ikad nego nikad. Čak i sada, u komentarima im pojedinci daju
podršku i lupaju minuse na sve komentare koji se slažu sa hapšenjem. Sada bi
bilo dobro da sud odradi svoj posao kako treba, ako ovo nije još jedno
zamazivanje očiju. Videćemo već.
