SNS napravi facebook event za podršku Beogradu, slučajno oda spisak svojih botova

Izgleda da se SNS botovska mašinerija i dalje ne snalazi sa internetom najbolje. Danas, kada je vladajuća većina obrazlagala neustavan predlog zakona, famozni lex specialis o Beogradu na vodi, stotinak pristalica se "spontano" okupilo ispred Skupštine da podrži donošenje tog zakona. Međutim, skoro svi transparenti koje su nosili uopšte nisu imali veze sa tim megalomanskim projektom, već su bili usmereni protiv opozicije. "Borko nosi Pradu", "Vučiću, hapsi ih sve", "Vinograd 50000e", "Pajtiću, di su naši novci?" i tako dalje. Spontano, malo sutra.
Napravili su čak i event na fejsbuku, gde pozivaju ljude da izađu na ulicu tada i daju podršku ovom projektu. Lično mislim da apsolutno nikada, ni u kakvoj situaciji ne treba praviti bilo kakve spiskove ljudi, kakvo god da je njihovo mišljenje, za šta god da se zalažu i koliko god da nisu u pravu. Ali ovog puta je SNS to učinio sam sebi, jer je jasno da ko god je čekirao da ide na ovaj događaj je bot koji izvršava naredbe svoje stranke ili totalni idiot bez imalo samopoštovanja. Veliki broj profila je zaključan, bez mogućnosti da ih dodate za prijatelje i sa odabranim slikama, lajkovanim stranicama i public postovima, te mislim da je najverovatnije većina lažna ili su to dupli profili stvarnih ljudi, jer valjda nisu toliko maloumni da se blamiraju sa svojim stvarnim nalozima pred stvarnim prijateljima.
Sad vi očekujete da ja ovde ostavim link do tog fejsbuk događaja, ali neću, kao što rekoh, apsolutno prezirem bilo kakve spiskove. Evo vam slike.

Podrska projektu Beograd na vodi.. Jedna od okupljenih kaze da je okupljanje organizovala Omladina SNS pic.twitter.com/grwqJDGWEZ
— Ivana Konstantinovic (@Iva_Konstanca) April 7, 2015

"@vpavicevic: upravo ispred #skupština LUDILO MOZGA pic.twitter.com/cdSdlKZcfj"
— jadranka jovisic (@jadrankaJovisic) April 7, 2015

A onda su ih drugi komentari kompletno uništili. Izbrojao sam tek dva pozitivna komentara ovde, sve ostalo je bilo otprilike ovako:

I tako dalje...

Ko uopšte glasa za SNS? Znam da većina glasača uopšte ne koristi internet, pa ne možemo ni da čujemo od njih na Fejsbuku ili Tviteru, ali i dalje se pitam.

Samo još da kažem, džaba ste izlazili pred Skupštinu i galamili sa galerije unutra, taj zakon će SNS u svakom slučaju doneti i nastavićemo da tonemo dublje zbog megalomanije vašeg vođe i ubeđenja da će nas neki strani investitor izvući iz govana. A kada sutra sve pukne, šta ćete vi raditi? Šta ćete reći prijateljima, porodici? Da ste za bednu dnevnicu i sendvič dopustili manijaku da vas iskorišćava i gubili dragoceno vreme na bulažnjenja osvedočenog zlikovca i lažova?

Ponavljajte za mnom "U Srbiji nema kontrole medija, u Srbiji nema kontrole medija..."

 Sinoć oko pola jedanaest se srušio vojni helikopter angažovan u akciji spasavanja bebe koju je sanitet prevozio iz Novog Pazara u Kragujevačku bolnicu, kada im je odron presekao put. U helikopteru se nalazilo sedam osoba, četvoro pripadnika VS, dvoje medicinskih radnika i beba. Sasvim slučajno, to je istovremeno bila akcija podizanja rejtinga garniture na vlasti. Pošto je juče doktor Nebojša Stefanović imao svoj nastup, u akciji spasavanja otetog dvogodišnjeg deteta, sada je bio red na viteza Gašića. On je lično sinoć naredio da se pošalje helikopter, što bi bio potpuno ispravan potez samo da mu nije naređeno da se vrati u Beograd obavijen gustom maglom, umesto da se spusti u Niš ili Kragujevac. Zato što ser Bratislav ne bi imao prilike da se slika tamo i pokupi zasluge.

Svi naši "nezavisni" mediji su odmah pripremili opsežnu kampanju, unapred, isto kako su i vlastodršci napredni.

EDIT: Ispostavilo se da je pogrešnu informaciju prenela novinska agencija Beta, a mediji i portali preneli vest bez provere. Ipak, to ne opravdava nikog, pogotovu što su svi imenom naveli ljude koji su navodno sačekali helikopter i mesto gde je beba prebačena. Kao da su mediji istrenirani kako da napišu vest pomoću poluinformacija koje im serviraju nepouzdane agencije i to tako da predstave određene ljude u pozitivnom svetlu. Ne govorim o zaveri, ali meni ovo jasno pokazuje atmosferu koja vlada u ovdašnjim medijima: "daj da mi pišemo lepo, nikad se ne zna".

Nijedno dobro delo ne prolazi nekažnjeno

Odmah da razjasnimo, ne živim u Beogradu i nemam nikog tamo osim par prijatelja i poznanika. Udaljen sam više od 250km i većina stvari koje se tamo dešavaju me ne dotiče direktno, niti ima nekog uticaja na uzbudljive događaje ovamo južnije (ako u uzbudljivo računate svakakve nebuloze kojima svakodnevno svedoče Nišlije, Vranjanci, Leskovčani i ostali). Međutim povremeno saznam za ponešto što mi razvali takvu mentalnu šamarčinu da ne mogu da se opasuljim ceo dan od neverice. A tiče me se, jer je Beograd glavni grad ove zemlje, i ako se tamo dešavaju svakojake gluposti, šta možemo da očekujemo od drugih gradova i odakle da očekujemo nešto pozitivno ako ne od najvećeg? Ovog puta, u neverici se kiseli kazna za Filipa Vukšu, mladića koji je sa grupicom prijatelja ofarbao dva stajališta gradskog prevoza i tako valjda nepovratno uništio izanđali retro-truležni stil beogradskih stanica, prepoznatljivi znak brige koju gradski Sekretarijat za saobraćaj poklanja javnom prevozu u gradu.

Profesionalci iz ministarstva finansija

Sada već bivši, ali samo želim da se osvrnem na dva podatka o ljudima koju su radili sa donedavnim ministrom finansija Krstićem iz članka koji se pojavio na B92.

Kratko o ostavci ministra Krstića

Ministar finansija Lazar Krstić danas je podneo ostavku na tu funkciju.

Razlog je neslaganje sa premijerom Vučićem oko mera reformi, konkretno smanjenja penzija i plata, poskupljenja struje i otpuštanja 160 000 radnika viška iz javnog sektora.

Međutim, Krstić neće potpuno "otići" iz Vlade. On će učestvovati u rebalansu budžeta (hoho, već?) i verovatno će ostati kao savetnik. Dakle, nije otišao, samo je promenio naziv funkcije.

Tu nastaje problem, jer ako je Krstić otišao jer se ne slaže sa politikom AV, on će ipak ostati da ga savetuje - oko te iste politike sa kojom se ne slaže.

Samo ovo je dovoljno da se vidi da je u pitanju obična farsa, predstava i marketinški cirkus da se smiri narastujeće nezadovoljstvo. Vučić je ponovo ispao zaštitnik radnika i penzionera, sačuvao ih od zlog Krstića koji je hteo da im zavuče ruku u džep. Ipak, smanjenje penzija i povećanje cene struje bi premijer verovatno podržao, međutim, nije spreman da se odrekne partijskog viška koji glasa za njega u strahu za svoj državni posao.

Premijer nije propustio ni da spomene (ponovo) kako je prethodna vlast (ona iz 2005.), i njihov zakon o radu, kriv za stanje u privredi. Dokle će premijer optuživati prethodne vlade za sve što ne valja, ostaje da vidimo.

A u međuvremenu, Vlada je usvojila nacrt novog Zakona o radu, bez javne rasprave. Niko ne zna šta piše u njemu, osim njih. Vulin je ponosan na taj zakon, kaže. Neki sindikati protestuju, ali intenzitet nije ni blizu onog od pre izbora, kada je Radulović pokušao da progura sličan zakon. Uskoro će biti poslat u Skupštinu na glasanje i izglasaće ga vladajuća većina. Ostali poslanici i ne moraju da znaju ništa pre toga.

Mi ostali ne moramo da znamo ništa ni tada. Naše je samo da se složimo sa Velikim Vođom mekog srca.

Kad je teško, ti na Južni tok navali

Dugo ste čekali, počnite. Pa stanite, ne moramo baš tako brzo. Znači, skroz obustavi, otišle kamere, ne mora više ništa da se radi.

Ovako je otprilike tekla gradnja Južnog toka kroz Srbiju. Predsednik je svečano otvorio radove, zavarili nekoliko puta, malo ruski, pa malo srpski majstor. Taj novembarski dan je označio početak velikog projekta vrednog 1,7 milijardi evra, potpisano je čak  tri ugovora, dirljive reči su pale i zatitrale su suze u nekim očima. Konačno se Putin autovao kao (topli) brat srpskog naroda i predsednik svima poželeo sreću "na mnogaja ljeta".

A onda je sve stalo, var se ohladio, radnici i zvaničnici se pokupili odmah posle kamera, ostao samo čuvar da odgovara na pitanja i češkanja glave zbunjenih prolaznika. Stanje je dodatno pogoršala Bugarska kada je objavila da prestaje sa gradnjom njihovog dela Južnog toka, istina pod pritiskom EU.

Juče je u Moskvi potpisan još jedan ugovor, četvrti, ako ja dobro brojim, ne računajući neke tamo sporazume od pre. Ponovo se probudila nada da ćemo imati još jednu veliku investiciju, nešto veću od prethodno najavljivane, sada vrednu 2,1 milijardu evra. Rok izgradnje - do kraja 2016. Taman da završimo onu famoznu kulu u Beogradu na vodi, pa da se tamo proslavi što ćemo imati neke cevi ukopane u zemlju od jedne do druge granice, koje ne služe ničemu. A onda ćemo čekati da EU reši svoje sporove sa Rusijom, pa da se neko spoji na te cevi, sa obe strane. Ako to propadne, uvek možemo da ih pretvorimo u tranzit za azilante, prođu kroz zemlju, a da ih niko ne vidi, i mirna Bačka. Ili kao odvod za kišnicu! Mogućnosti su neograničene.

Ali i ako se ne završi to tada, pa nije kraj sveta. Kad ponovo najave poskupljenje struje i telefona, novo povećanje poreza, nove teške reforme... pa potpisaćemo još neki ugovor, nije problem. Peti, pa i šesti ako treba. Biće ti ugovori još vredniji, 3 ili 4 milijarde, nema smisla da sitničarimo u milionima, taman da zaboravimo sve ostalo.

E sad, ako su ugovori kojima je trebala da počne gradnja potpisani još u novembru prošle godine, nije mi baš najjasnije šta se čekalo do sada? Molim da oprostite mojoj neukosti, ali stvarno mi nije jasno. Ali valjda Alek zna najbolje. On je lično putovao u Moskvu sada, iako je Bajatović oba četiri puta potpisivao ugovore.

         Dugo ste čekali, počnite. Ponovo. Do sledećeg puta.

Strani investitor se po sajtu poznaje

    Ne mogu da budem potpuno siguran, ali mi se čini da vlast pokušava da ovu zemlju pretvori u neki raj za pranje sumnjivog novca. To je jedno od objašnjenja za iznenadno pojavljivanje svakakvih sumnjivih kompanija koje obećavaju milijarde i milijarde, a da malo ko o njima zna nešto. S obzirom da nemam načina da saznam više informacija o kompanijama u nastavku teksta, odvažiću se da o njima sudim na osnovu onoga što je dostupno - njihovim zvaničnim web stranicama. Nije najpouzdaniji metod, ali u informacionom dobu ozbiljne kompanije ne dopuštaju sebi da imaju bilo kakve sajtove, jer je to most između njih i ostatka sveta, koji ako se neozbiljno shvati može doneti štetu.

Setimo se samo kompanije Securum Equity Partners International koja je planirala da napravi najveći solarnu farmu na svetu kod nas. Projekat je najavljivan kao najveća investicija u to vreme, pomoću koje ćemo postati vodeća sila u alternativnim izvorima energije. Međutim, OneGiga projekat je propao u avgustu 2013. godine, kada je SEPI najavio da se povlači i tražio 160miliona evra odštete zato što država navodno nije obezbedila adekvatno zemljište za postavljanje solarnih panela. Još tada se podiglo pitanje o pravim namerama tog dogovora i porekla kompanije, između ostalog i zbog njihovog sajta koji nije sadržao praktično nikakve informacije o poslovanju ili o bilo čemu drugom. Sve što smo dobili su bila obećanja vlasti o ulaganju od 3 milijarde (da, poslednjih par godina baratamo samo milijardama evra), a onda smo umesto solarne elektrane dobili tužbu. Doduše, njihov sajt izgleda najbolje u odnosu na ono što sledi.

Eto, kad smo već tu, šta je bilo sa tom tužbom? Jesmo li dogovorili vansudsko poravnanje? Ili je sve samo bio blef da se izvuku milioni evra od države? Osim najave tužbe, ne sećam se nikakvih vesti o ovome.

Dalje, tu je svima dobro poznat slučaj "Beograd na vodi". Vlast nam obećava investicije od više milijardi dolara, čitav jedan megalomanski kompleks na obali, čiji će zaštitni znak biti kula od preko 200 metara, pa čak i operu. Problem je što mi ne znamo koje su Alabarove namere, jer želja da se gradi ogromni tržni centar u zemlji gde ljudi preračunavaju koliko para im ostaje kada kupe toalet papir je u najmanju ruku sumnjiva. Takođe ne znamo ni sa kakvom to kompanijom treba da uđemo u partnerstvo, s obzirom da je Eagle Hills osnovana pre samo par meseci, isključivo za ovaj projekat. Koliko je kompanija ozbiljna možemo delimično videti i po njihovom sajtu koji je samo jedna velika slika sa generičkim logotipom i generičkim tekstom koji treba da nas ubedi koliko su oni u stvari ozbiljni.

Treći primer je izvesna ruska kompanija United Group, kojoj treba da prodamoŽelezaru Smederevo za 1 dolar. Tu istu železaru je država otkupila od US Steel-a takođe za 1 dolar. Dok se oni tako dobacuju likom Džordža Vašingtona i kompanijom u problemima, pogled na sajt United Group-a ne uliva nimalo poverenja jer izgleda kao da je postavljen na brzinu zbog generičkog lorem ipsum teksta, koji jedino služi kao placeholder u fazi razvoja nekog sajta i trebalo bi da se zameni pravim sadržajem jednom kada sajt bude online. Međutim, ovaj sajt osim početne stranice prepune ovog teksta nema više ništa. Silni linkovi u gornjem i desnom meniju ne vode nikuda. Osim teksta koji nam kaže da "koristimo njihovo vreme da uštedimo naš novac" nema ničega.

Da li su to kompanije koje planiraju ozbiljno poslovanje, a ne mogu izdvojiti ni par stotina evra za solidan sajt kojim će se predstaviti običnim ljudima? Ili im to nije ni bitno, jer su se povezali sa vrhom vlasti i žele da okrenu, možda čak legalizuju, milione?

Šta će biti sa Eagle Hills i United Group, ostaje da vidimo. Da li ćemo proći kao sa SEPI ili će ipak poslovati bolje i ispuniti obećanja su pitanja na koje nas odgovor čeka u možda ne tako dalekoj budućnosti.

A vi pamtite, pa se setite ovoga ako stvarno nikne ta kula od 200m (a neće), ili Železara počne pozitivno da posluje (a neće), pa me podsetite i recite da nisam bio u pravu.

P.S. Ako imate još neki primer za kompanije koje su sumnjive zbog loših sajtova, ostavite komentar.